DVADESETČETVORKA

Magična. Taj pridev joj se nekako sam nameće. Prinosim joj darove koji će za vreme njenog trajanja iznedriti kreativnošću, osmesima, pobedama, rastom i zahvalnošću, zahvalnošću, zahvalnošću! Krajnje ozbiljno se posvetih organizaciji njenog dočeka i boravka u mom gradu. Plan je osmišljen, sa sve uračunatim mestima za izlete i obilaske po slobodnom izboru. Ali pre obilazaka svih meni dragih slatkokutaka, ispijačnica, bregova, jezera, molova, stadiona, obala reka i šetališta, valja obnoviti gradivo i perspektivu zvanu retrospektivu dovesti u prvi plan. I tako bacih ja pogled u rikverc i da se povodac nije takvom odlučnošću zategao i po kojekakvim zakonima fizike me usmerio u pravcu pogleda, ne znam kako bih ga sustigla. Kakvih li prizora, ej!! Čudnovata je ta sposobnost da voliš sve i svašta. Da voliš ono što te voli, ali i ono što ume da kudi, da ti deli pecke po rukama, one vaspitne, jer bez muke nauke ni na vidiku nema. Muke su teška reč, kad i za to, naizgled mučno, imaš toliko poštovanja i umeća da izmuzeš iz njega samo lekcije dok sve ostalo prepičavaš kao anegdote iz nekih prethodnih života ili od njih načiniš izopačene karikature (često samo tebi smešne). Elem, lekcije su ono što treba obnavljati. Ove moje su utvrđene tako da ih ni Trojanci ne bi bolje utvrdili ili gos'n Kihot bolje izmislio. Lekcije o ispravnosti, promenljivosti, uporištima o ono na šta se svom težinom možeš osloniti i osećati se bezbednim, lekcije o nepostojanosti samo jednog lica onoga što nazivamo realnošću, lekcije o neophodnosti samo jednog elementa koji se zove otvoreni um i one o potpunom prepuštanju stvarima koje mame osmeh i taj savršeno neopisivi osećaj bestežinskog stanja koju poklanja ispunjenost. Sve te lekcije su rezultat spleta okolnosti, odluka i primene istih. Dok se bakćem odlukama, odluke se bakću mnome, oblikujući lekcije, iskustva i mene, dajući neizvesne rezultate – čineći na taj način ovu igru zanimljivom. Igra je to, kažem! Ples, utakmica, meč, borba, partija! Odabiram reč, koja varira od raspoloženja datog dana, ali dokle god ne zaboravljam da nastavim da se igram, smišljam i kršim samozadata pravila, sve dok spremno (i nespremno) pozivam druge na igru, znam da unutar neuređenog sistema naziv za moju entropiju jeste razigranost, jer je ona ta mera koja ovaj sistem dovodi u red. Paradoksalna nekonvencialnost. Biti u suprotnosti sam sa sobom, kažu da je u trendu. A tome pridodati 'nekonvencionalnost', pa to mu dođe kao neki hi-tech gadget nove generacije. Nije uzalud ovaj pokušaj modernizacije mog pripovedanja, ako se uzme u obzir da mi je juče brat srednjoškolac (uz karakterističan 'pih' izraz lica) prepričavao kako njegova ekipa ne posećuje određena mesta jer tamo nema primeraka mlađih od '90. godišta. Šalu na stranu, moji pokušaji usiljenog uklapanja gde mi mesto nije, odavno su prošli. Dobra je to stvar: znati ko si; znati šta je ono što čini tebe tobom, što te čini kompletnim i kompleksnim, beskompromisno sigurnim u namerama i težnjama da koračaš samo napred i sa pogledom usmerim ka oblacima, suncu, mesecu i zvezdama, jer kako bi se u suprotnom sapleo jer nisi gledao tamo gde si trebao i izmamio koji osmeh naizgled slučajnog prolaznika i, ko zna, možda mu ulepšao dan. Ja mislim da je to i više nego odličan plan za budućnost: koračati napred, gledati gore, saplitati se i smejati se. No, pre nego ta mistična budućnost postane sadašnjost, deder da ja ponovim utvrđeno (sa otvorenim opcijama daljeg modelovanja):

Zdravo! (jer tako i uz osmeh valja početi)
Moje ime je Tako i Tako. Tako i Tako su skup random oznaka kojima moje postojanje pridaje značaj i definisanost, ne obrnuto. Među omiljenim mi nadimcima nalazi se Tiki. Samo me jedna osoba oslovljava tako, stoga se da zaključiti da se i ta osoba nalazi pod okriljem omiljenosti. Deset dana je pridodato na 24 godine postojanje ove fizičke forme mene. Za te 24 znam sledeće: stvoriše me dve Ljudine, dalje se stvaram sama; barbikama sam se igrala koliko i sa fudbalskom loptom; obožavala sam da se držim za ruku i dalje to obožavam; uživam u krigli dobrog razgovora kao i u šolji umereno zaslađenog toplog napitka; od onih sam koji blenu kroz prozor za vreme putovanja, a putujem često; po prirodi nomad, po opredeljenju Čovek; ništa me ne uspava lepše od zvuka otkucaja srca; volim da plešem; umem da otpevam falš al' onako stojički; upoznala sam dušu sa kojom je svaka definicija srodnosti, ljubavi, prožimanja i konačnosti odavno prevaziđena (ta duša se upravo smeška); ASMR mi je omiljena dijagnoza; miris ljiljana i sandalovine su posebna vrsta čulnog iskustva; tetovaže su iskaz, umetnost i odlučnost; umalo da se zaljubim (jednom); data reč je najsnažnija od svoje vrste; velike reči pišem velikim slovom; oprezno pristupam svim –izmima; i jednu stvar znam provereno, a to je da sam dotakla i uticala na više od par divnih života u smeru pozitivnosti i napretka i to je najlepše što sam mogla da poklonim svetu.

Mnoštvo redaka je uspešno obnovljeno. Sledi udah i misao: ono što iskreno želim jeste da nastavim ovo nešto moje što se takvom lakoćom preobražava u nešto naše, a osećaj koji to donosi biva najlepši podstrek i potvrda. Namaste jeste moja poetička uzrečica i upravo to je taj upotpunjujući osećaj, misao i reč koja je objašnjenje, uzrok i posledica svega. Namaste, dvadesetčetvorko. Namaste, i u zdravlju mi došla!

TI SI MOJ PORTAL KA SVETLOSTI

(Inspired by A.B.)

Govoreći ti o spoznaji sopstvene svrhe u ovom dobu bitisanja, prećutala sam deo. Sačuvala sam delić priče za današnji dan:

Svrha. Pored srži koja definiše ovaj pojam, on dobija smisao kada neko ili nešto proveri njegove 'stubove' i njegovu snagu. Tek kada neko dopusti 'predmetu' sa namenom da obavlja svoju funkciju, svrha tog 'predmeta' dobija svoju definisanost. Završava se jedan ciklus iz kojeg energija nastavlja da cirkuliše i čuda počnu da se dešavaju. Ti si osoba koja jednom predmetu omogućava ispoljavanje njegove svrhe, omogućavajući mu njegov razvoj. Tvoja uloga u tom krugu ideja i ostvarenja istih, je poput uloge puzle u slagalici. Slagalicu činiš kompletnom. Tikun olam. To je orden koji ti dodeljujem u ime razigranog srca. Tikun olam – činiti stvari celima. Svi bismo trebali upotpunjavati jedni druge, omogućavati jedni drugima razvoj i rasti zajedno. Dok strpljivo iščekujemo da svi otvore svoje umove i počnu da upotpunjuju jedni druge, ja sam zahvalna na tebi. Na mom 'upotpunjivaču'. Neslučajno mimoilaženje duša, čije su se energije prepoznale i odlučile da usklade svoje frekvencije, za mene predstavlja čudo. Ti si mi omogučila da tom čudu prisustvujem, a to je najznačajniji dar koji si mi mogla uručiti. Ono što ja tebi poklanjam danas, jeste zavetovanje na bezuslovnu podršku, pažnju, prijateljstvo, podstrek za napredak i bezbroj osmeha. Na koji način se ostavlja lepši trag u životima drugih, od onog koji ostavlja onaj koji te inspiriše. Smatram da je najveći uspeh jedne osobe da inspiriše druge, a ti si taj uspeh već ostvarila. Budi ponosna na sebe, kao što i mene činiš ponosnom i počastvovanom što imam prijatelja poput tebe. Slavi i neguj svoje radosti, uspehe, svoju radoznalost i svesnost, i rasti, rasti, rasti!

Volim te,
A.

KALUP

Kolika je verovatnoća: ostati snažan i uspravne glave uprkos svim vetrovima koji nepredvidivo menjaju sopstveni intenzitet i smer? Šta znači biti čovek? Kolika je cena uspeti u tom poduhvatu? Čini mi se da upravo ono čovečno u nama čini naš put ka cilju težim. Emocije. Niz emocija nas sprečava da se držimo naših principa, svega onoga što jesmo i onoga što bismo želeli da postanemo. Svedok sam toga da se olako mogu odreći svega što smatram ispravnim. Trudim se da popunim još jedan kalup. Taj kalup nije jedan od onih koje stvara 'izobličeno' društvo u kom živimo. Ovaj kalup sam sama stvorila. Oblikovala su ga moja ubeđenja, moje želje. Želim da budem spokojna, da moj um ima oazu u kojoj uvek može pronaći mir. Želim da volim i da budem požrtvovana. Želim da moj um bude otvoren za nove ideje, za drugačija uverenja. Nije nemoguće promeniti mišljenje i shvatiti da ono prethodno nije bilo ispravno, iako je bilo naše. Istovremeno smatram da je otvorenost uma neophodna za zdrav razum, jer otvoren um znači: razumevanje, kreativnost i rast. Rast. Želim da mi parola bude: Rastimo! Iz dana u dan tražimo mesto za napredak! Upoznajmo sebe, jer čovek svestan sebe je zadovoljan čovek. Naučila sam da biti svestan svoje tuge znači biti manje tužan; biti svestan bola znači biti manje povređen; dok u drugu ruku biti sretan i svestan toga, predstavlja prelazak sreće u radost, a u tom trenutku je dobro znati da je: 'sreća u odnosu na radost isto što i sijalica u odnosu na Sunce.'; biti svestan ljubavi znači biti još zaljubljeniji; stoga osvestimo se! Želim i da nikad ne prestanem da volim. Da volim onako detinjasto, bezrazložno i bezuslovno. Kažu da je to u svetu odraslih nemoguće, želim da dokažem da je moguće. Želim da volim vetar, da volim Sunce i ostale zvezde, da volim biljke i životinje, da volim reke i mora, da volim planine i ravnice, da volim Mesec, da volim kišu i sneg, da volim dom i da volim čoveka u njemu. Želim, mogu i hoću! Pitanje je: da li uspeti sam ili u društvu? Trenutno smatram da čovek prvo treba postati deo kalupa koji je osmislio sam za sebe, a potom deliti svoju svesnost, zdravlje, ljubav, radost i zadovoljstvo sa drugima. Ponovo se prepuštam osamljenosti, kako bi imala sigurno uporište sama u sebe, nakon čega ću imati mnoštvo stvari koje ću deliti s drugima..

DANAS

( Inspired by prof.dr. Jasna Bajraktarević )

Hrabro je biti čovek, stoga: budimo hrabri!
Rastimo!
Stvorimo viziju sebe i realizujmo istu!Prihvatimo promenu, novine i ostvarimo svoje ciljeve!
Učili su nas bontonu i poštovanju, na taj način su usmerili našu energiju na druge, na prolaznike, na neznance, odvlačeći nas od sebe samih, od nama najbližih.Nastaviti učenje, preusmeravajući našu pažnju na one u najužem okruženju, predstavljalo bi nastavak početka puta, koji je sam po sebi već bio ispravan, samo pogrešno protumačen od nas samih.
Naučimo stvoriti sebe usavršavajući čvrste temelje, umetnošću!Umetnošću življenja.Napravimo od svog života remek delo!Uložimo u njega napore, kreativnost i marljivi rad!Marljivost zlata vredi.Nije pohlepa, ni mržnja, ni zavist, najveći čovekov neprijatelj.Lenjost jeste.Promenimo to!Nemajmo neprijatelja!Odlučimo se na promenu zvanu radost, uspeh, zadovoljstvo, ispunjenost, ljubav!Neka su nam to 'najbolji prijatelji'!Uložimo sebe u delo zvano život!
'Goli' i praznih šaka, posedujemo samo dve stvari: život i danas.Na njima ne piše naše ime, nismo ih dobili potpisujući ugovore, nismo ih platili novcem, a ipak je to sve što suštinski posedujemo.Sutra će biti danas, ali i juče je to nekada bilo.Jedino danas jeste sada, ovde.Gle, i mi smo sada, ovde!Sada, nemamo sutra.Sada, nemamo juče.Sada imamo danas.
Inspiraciju za danas potražimo!Doživimo je!Nadjimo vremena da je, šetajući ulicom, osetimo u očima, na licima i u manirima 'običnih ljudi', koji su obični samo u prvi mah, u momentima mimoilaženja i pripadnosti kategorizovanoj nekolicini ljudi koje trenutno posmatramo tragajući.Odbacimo generalizaciju i predrasude, jer 'običan čovek' predstavlja sve osim običnosti.
Svaki čovek je život, svaki život je priča, svaka priča je vredna 'čitanja' i poštovanja, poštovanje donosi ispunjenost, a nakon nje može uslediti samo zadovoljstvo.Divnog li putokaza: čovek, život, priča, poštovanje, ispunjenost, zadovoljstvo?Preostaju još radost i ljubav, koji su na jednom takvom putu neizbežni domaćini.
Podjimo na počinak svake večeri, okruženi 'najboljim prijateljima'!
Stvorimo umetnost!
Živimo!
Danas!

CENA KOJU PRIHVATAM !

Po ko zna koji put se osećam usamljeno.Iako spadam u osobe koje su srećne, zadovoljne i ispunjene u svakom trenutku samoće, vremena koje trošim u razgovoru sa sobom, dešava se da se osećam usamljeno u drugom pogledu.Osećam da su moje misli te koje su usamljene.Za dvadeset, i nesto sitno godina, nisam uspela da upoznam osobu bar u nekom pogledu sličnu sebi.Sličnu, ne po fizičkim karakteristikama, vrlinama ili manama, već pogledima na ovaj predivni svet koji nas okružuje.Šta god se u mom malom svetu dogodilo do sada, uvek ću smatrati da je taj ’mali’ svet predivan na neki šašav način.Na svim nelagodama, ciglice su se slagale nekad sporo nekad nesto brže, ali su na kraju izgradile mene.Ja sam one i one čine mene.Nisu se sve vezivale nelagodama, mada je i takvih značajan broj.Dosta njih se zahvaljujući tim nelagodama vezalo i na neki drugačiji način.Vezale su se ljubavlju, samozadovoljstvom, ispunjenošću, pozitivnom čežnjom.I sve dok sam svesna tih činjenica, sve je u redu...ali nekada se ta misao zagubi u prostranstvu sadašnjih dešavanja i trenutnih padova raspoloženja.Trudim se da sagledam osećaje i misli iz perspektive osobe koja se protivi svim negativnim razmišljanjima, ali to je to, kada si tužan, tužan si i dok sam ne odlučis da ne budeš vise tužan, nema te reči koja bi to promenila.Dosta vremena sam provela u delu moje ’gradjevine’ u kome nije bilo mesta za nesigurnost u vezi radosti i zadovoljstva, jer su moje misli nadjačavale sve nedoumice.Trenutno se nalazim na samo korak do napuštanja tog dela ’doma’.Ove reči na tamnoj pozadini su te koje će mi pomoći da do toga ne dodje.One ukazuju na činjenice i otvaraju sfere pozitive za koje uvek ima mesta.Stigla sam do 277. reči i već smatram da do ovakvog razmišljanja nije ni trebalo da dodje.
Zaključak je sledeći: moje misli nisu postale slabije, već je spoljašnji uticaj postao snažniji.Sve to treba posmatrati kao način za novu obnovu, ne iz korena nego kao nadogradnju, jer uvek možemo biti snažniji, hrabriji i istrajniji.Treba poći od misli da smo ono sto želimo da budemo i da sve sto nam se dešava možemo da kontrolišemo.Odluka je jedina stvar koja nam je potrebna.Motivacija je ono što treba da nam pomogne da u odluci istrajemo, a ne nešto što treba da nas dovede do same odluke.Odluka treba biti instiktivna i naš primarni odbrambeni sistem.
Inspirativni ljudi u našem najužem okruženju, sopstvena kreativnost (materijalna ili duhovna), duh života u svim živim bićima i njegova lepota, mesec neobične boje na noćnom nebu bez oblaka , sunčeva svetlost i toplina, osmeh neznanog prolaznika, znaci poštovanja i bontona, su izvor motivacije za ostvareno juče, za pozitivno danas i obećavajuće sutra.

Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZDRAVLJE, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja RADOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja LJUBAV, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja BEZBRIŽNOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZADOVOLJSTVO, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ISPUNJENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja OSTVARENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja PRUŽANJE RUKE DRUGOME, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja pre svega MIR, PRIHVATAM JE!

Pozitiva je odnela još jednu pobedu u nizu, a moje sadašnje misli šaljem na čuvanje u srca koja od mog razdvajaju zamišljene linije na kartama, ali ona zapravo kucaju unutar mog, jednako snazno i u istom ritmu.

SREDA VIŠE NIJE NJIHOV DAN

...Nismo mi ti koji pišu stranice dnevnika sa našim imenom...Život ih piše...ali našim perom, našim delima, rečima, mišlju...Ispisuju se strane...Neke su čitke, vedre, sa ćoškovima ukrašenim cvetićima ili pak srculencima...neke su umrljane kapljicom od kafe, koja je nemarno prolivena baš u trenutku kada smo naglo pohitali da nazovemo najboljeg prijatelja da mu kažemo šta nam je taj i taj rekao tog i tog dana...Možda...možda je to kapljica suze... ima i takvih strana...Ali...sve su one naše...samo naše, deo nas i svega što nas čini upravo takvima kakvi i jesmo...Samo misli, reči, slova, zvuci...i ono što je u srcima onih koji za nama ostaju...

Baš njih...A mora se priznati...ima ih svakojakih...Večitih pozitivaca (koji svojim neumesnim nametanjem vedrine umeju da pomute naše realne poglede na svet)...pa kao i u svakoj krajnosti, ima i pravih mrguda (ti znaju kako da ’ulepšaju’ dan)...tu i tamo dođu i oni ’kameleoni’ kojima je sve ravno...Prošeta kroz naše ’papire’ i koja skitnica, koja je čisto iz radoznalosti htela da vidi šta se to ovde zbiva...
Ali najvredniji pomena su oni, navodni ’skrivači’ koje pronalazimo pa gubimo, imamo pa nam fale...Sakriju se oni u sred srede tako da su jednako udaljeni i od početka i od kraja...Biva nam najteže kada nisu tu, a njihovo prisustvo se ne da opisati...E na njih vredi ’potrošiti’ i koju stranu više...jer koliko god ih poznajemo uvek možemo dokučiti neku novu radost, neku tajnu više...

Al’ ne volem...baš ne volem...što upravo te strane s njihovim likom najčešće ’čitamo’ i kao da svakim čitanjem gubimo deo...slovo po slovo se briše...nedostaju reči...zaboravljamo sreću koju nose sa sobom i tonemo...što vise napora ulažemo da se prisetimo...slika je mutnija...dok ne stignemo do kraja na kome ne piše čak ni ’kraj’...To je trenutak kada skrivači postaju ’odžačari’...umrljani prašinom i čađi sadašnjeg vremena i nekih novih, drugačijih lica...
...I dalje su oni tu, ali ’sreda više nije njihov dan’...sada su ili na vrhu ili na dnu...

UVERTIRA

...Danas sam odlučila da , konačno napravim blog.Razmišljajući o manjku vremena za pisanje klasičnog dnevnika, odluka je pala.
Kao osoba koja vreme provodi razmišljajuci o ljudima i njihovim odnosima, o činjenicama koje nas povezuju koliko i razdvajaju, o svetu i dešavanjima u njemu, o promenljivosti tla sadašnjice koja uzrokuje nesigurnost naših planova i želja, ovo je savršen način da svoja razmišljanja podelim kako sa drugima tako i sama sa sobom dajući im pečat stvarnog postojanja.Ona sada prestaju biti samo deo mene, ona postaju na neki način 'svoja'.
Ovo je, istovremeno, odavanje počasti osobama koje su prošle, a i onima koji su i dalje deo mog života.Neka imena neće biti spomenuta, ali će se lica skrivati iza slova i tačaka svakog post-a, jer su mnoge osobe zaslužne za moja sadašnja uverenja i one su na neki način stvorile osobu koja bitiše unutar ovog tela.Hvala im na tome, jer danas mogu reći da volim ono što jesam, i da nastojim iz dana u dan samo da postanem još bolji čovek.
...'Putopisi razigranog srca'?
Te tri reči govore o meni i mom životu, svemu što se o njemu i treba znati.Moje razigrano srce je posetilo mnoge oblake mašte i brojne trotoare realnosti, ali je spremno i da rečju okupa svoja osećanja i podeli ih s drugim srcima.
Budite otvoreni za nove poglede na svet, na ljude i na život.Poštujte dobro u sebi i u drugima.
Namaste!