Po ko zna koji put se osećam usamljeno.Iako spadam u osobe koje su srećne, zadovoljne i ispunjene u svakom trenutku samoće, vremena koje trošim u razgovoru sa sobom, dešava se da se osećam usamljeno u drugom pogledu.Osećam da su moje misli te koje su usamljene.Za dvadeset, i nesto sitno godina, nisam uspela da upoznam osobu bar u nekom pogledu sličnu sebi.Sličnu, ne po fizičkim karakteristikama, vrlinama ili manama, već pogledima na ovaj predivni svet koji nas okružuje.Šta god se u mom malom svetu dogodilo do sada, uvek ću smatrati da je taj ’mali’ svet predivan na neki šašav način.Na svim nelagodama, ciglice su se slagale nekad sporo nekad nesto brže, ali su na kraju izgradile mene.Ja sam one i one čine mene.Nisu se sve vezivale nelagodama, mada je i takvih značajan broj.Dosta njih se zahvaljujući tim nelagodama vezalo i na neki drugačiji način.Vezale su se ljubavlju, samozadovoljstvom, ispunjenošću, pozitivnom čežnjom.I sve dok sam svesna tih činjenica, sve je u redu...ali nekada se ta misao zagubi u prostranstvu sadašnjih dešavanja i trenutnih padova raspoloženja.Trudim se da sagledam osećaje i misli iz perspektive osobe koja se protivi svim negativnim razmišljanjima, ali to je to, kada si tužan, tužan si i dok sam ne odlučis da ne budeš vise tužan, nema te reči koja bi to promenila.Dosta vremena sam provela u delu moje ’gradjevine’ u kome nije bilo mesta za nesigurnost u vezi radosti i zadovoljstva, jer su moje misli nadjačavale sve nedoumice.Trenutno se nalazim na samo korak do napuštanja tog dela ’doma’.Ove reči na tamnoj pozadini su te koje će mi pomoći da do toga ne dodje.One ukazuju na činjenice i otvaraju sfere pozitive za koje uvek ima mesta.Stigla sam do 277. reči i već smatram da do ovakvog razmišljanja nije ni trebalo da dodje.
Zaključak je sledeći: moje misli nisu postale slabije, već je spoljašnji uticaj postao snažniji.Sve to treba posmatrati kao način za novu obnovu, ne iz korena nego kao nadogradnju, jer uvek možemo biti snažniji, hrabriji i istrajniji.Treba poći od misli da smo ono sto želimo da budemo i da sve sto nam se dešava možemo da kontrolišemo.Odluka je jedina stvar koja nam je potrebna.Motivacija je ono što treba da nam pomogne da u odluci istrajemo, a ne nešto što treba da nas dovede do same odluke.Odluka treba biti instiktivna i naš primarni odbrambeni sistem.
Inspirativni ljudi u našem najužem okruženju, sopstvena kreativnost (materijalna ili duhovna), duh života u svim živim bićima i njegova lepota, mesec neobične boje na noćnom nebu bez oblaka , sunčeva svetlost i toplina, osmeh neznanog prolaznika, znaci poštovanja i bontona, su izvor motivacije za ostvareno juče, za pozitivno danas i obećavajuće sutra.
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZDRAVLJE, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja RADOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja LJUBAV, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja BEZBRIŽNOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZADOVOLJSTVO, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ISPUNJENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja OSTVARENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja PRUŽANJE RUKE DRUGOME, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja pre svega MIR, PRIHVATAM JE!
Pozitiva je odnela još jednu pobedu u nizu, a moje sadašnje misli šaljem na čuvanje u srca koja od mog razdvajaju zamišljene linije na kartama, ali ona zapravo kucaju unutar mog, jednako snazno i u istom ritmu.
Нема коментара:
Постави коментар