DVADESETČETVORKA

Magična. Taj pridev joj se nekako sam nameće. Prinosim joj darove koji će za vreme njenog trajanja iznedriti kreativnošću, osmesima, pobedama, rastom i zahvalnošću, zahvalnošću, zahvalnošću! Krajnje ozbiljno se posvetih organizaciji njenog dočeka i boravka u mom gradu. Plan je osmišljen, sa sve uračunatim mestima za izlete i obilaske po slobodnom izboru. Ali pre obilazaka svih meni dragih slatkokutaka, ispijačnica, bregova, jezera, molova, stadiona, obala reka i šetališta, valja obnoviti gradivo i perspektivu zvanu retrospektivu dovesti u prvi plan. I tako bacih ja pogled u rikverc i da se povodac nije takvom odlučnošću zategao i po kojekakvim zakonima fizike me usmerio u pravcu pogleda, ne znam kako bih ga sustigla. Kakvih li prizora, ej!! Čudnovata je ta sposobnost da voliš sve i svašta. Da voliš ono što te voli, ali i ono što ume da kudi, da ti deli pecke po rukama, one vaspitne, jer bez muke nauke ni na vidiku nema. Muke su teška reč, kad i za to, naizgled mučno, imaš toliko poštovanja i umeća da izmuzeš iz njega samo lekcije dok sve ostalo prepičavaš kao anegdote iz nekih prethodnih života ili od njih načiniš izopačene karikature (često samo tebi smešne). Elem, lekcije su ono što treba obnavljati. Ove moje su utvrđene tako da ih ni Trojanci ne bi bolje utvrdili ili gos'n Kihot bolje izmislio. Lekcije o ispravnosti, promenljivosti, uporištima o ono na šta se svom težinom možeš osloniti i osećati se bezbednim, lekcije o nepostojanosti samo jednog lica onoga što nazivamo realnošću, lekcije o neophodnosti samo jednog elementa koji se zove otvoreni um i one o potpunom prepuštanju stvarima koje mame osmeh i taj savršeno neopisivi osećaj bestežinskog stanja koju poklanja ispunjenost. Sve te lekcije su rezultat spleta okolnosti, odluka i primene istih. Dok se bakćem odlukama, odluke se bakću mnome, oblikujući lekcije, iskustva i mene, dajući neizvesne rezultate – čineći na taj način ovu igru zanimljivom. Igra je to, kažem! Ples, utakmica, meč, borba, partija! Odabiram reč, koja varira od raspoloženja datog dana, ali dokle god ne zaboravljam da nastavim da se igram, smišljam i kršim samozadata pravila, sve dok spremno (i nespremno) pozivam druge na igru, znam da unutar neuređenog sistema naziv za moju entropiju jeste razigranost, jer je ona ta mera koja ovaj sistem dovodi u red. Paradoksalna nekonvencialnost. Biti u suprotnosti sam sa sobom, kažu da je u trendu. A tome pridodati 'nekonvencionalnost', pa to mu dođe kao neki hi-tech gadget nove generacije. Nije uzalud ovaj pokušaj modernizacije mog pripovedanja, ako se uzme u obzir da mi je juče brat srednjoškolac (uz karakterističan 'pih' izraz lica) prepričavao kako njegova ekipa ne posećuje određena mesta jer tamo nema primeraka mlađih od '90. godišta. Šalu na stranu, moji pokušaji usiljenog uklapanja gde mi mesto nije, odavno su prošli. Dobra je to stvar: znati ko si; znati šta je ono što čini tebe tobom, što te čini kompletnim i kompleksnim, beskompromisno sigurnim u namerama i težnjama da koračaš samo napred i sa pogledom usmerim ka oblacima, suncu, mesecu i zvezdama, jer kako bi se u suprotnom sapleo jer nisi gledao tamo gde si trebao i izmamio koji osmeh naizgled slučajnog prolaznika i, ko zna, možda mu ulepšao dan. Ja mislim da je to i više nego odličan plan za budućnost: koračati napred, gledati gore, saplitati se i smejati se. No, pre nego ta mistična budućnost postane sadašnjost, deder da ja ponovim utvrđeno (sa otvorenim opcijama daljeg modelovanja):

Zdravo! (jer tako i uz osmeh valja početi)
Moje ime je Tako i Tako. Tako i Tako su skup random oznaka kojima moje postojanje pridaje značaj i definisanost, ne obrnuto. Među omiljenim mi nadimcima nalazi se Tiki. Samo me jedna osoba oslovljava tako, stoga se da zaključiti da se i ta osoba nalazi pod okriljem omiljenosti. Deset dana je pridodato na 24 godine postojanje ove fizičke forme mene. Za te 24 znam sledeće: stvoriše me dve Ljudine, dalje se stvaram sama; barbikama sam se igrala koliko i sa fudbalskom loptom; obožavala sam da se držim za ruku i dalje to obožavam; uživam u krigli dobrog razgovora kao i u šolji umereno zaslađenog toplog napitka; od onih sam koji blenu kroz prozor za vreme putovanja, a putujem često; po prirodi nomad, po opredeljenju Čovek; ništa me ne uspava lepše od zvuka otkucaja srca; volim da plešem; umem da otpevam falš al' onako stojički; upoznala sam dušu sa kojom je svaka definicija srodnosti, ljubavi, prožimanja i konačnosti odavno prevaziđena (ta duša se upravo smeška); ASMR mi je omiljena dijagnoza; miris ljiljana i sandalovine su posebna vrsta čulnog iskustva; tetovaže su iskaz, umetnost i odlučnost; umalo da se zaljubim (jednom); data reč je najsnažnija od svoje vrste; velike reči pišem velikim slovom; oprezno pristupam svim –izmima; i jednu stvar znam provereno, a to je da sam dotakla i uticala na više od par divnih života u smeru pozitivnosti i napretka i to je najlepše što sam mogla da poklonim svetu.

Mnoštvo redaka je uspešno obnovljeno. Sledi udah i misao: ono što iskreno želim jeste da nastavim ovo nešto moje što se takvom lakoćom preobražava u nešto naše, a osećaj koji to donosi biva najlepši podstrek i potvrda. Namaste jeste moja poetička uzrečica i upravo to je taj upotpunjujući osećaj, misao i reč koja je objašnjenje, uzrok i posledica svega. Namaste, dvadesetčetvorko. Namaste, i u zdravlju mi došla!