DANAS

( Inspired by prof.dr. Jasna Bajraktarević )

Hrabro je biti čovek, stoga: budimo hrabri!
Rastimo!
Stvorimo viziju sebe i realizujmo istu!Prihvatimo promenu, novine i ostvarimo svoje ciljeve!
Učili su nas bontonu i poštovanju, na taj način su usmerili našu energiju na druge, na prolaznike, na neznance, odvlačeći nas od sebe samih, od nama najbližih.Nastaviti učenje, preusmeravajući našu pažnju na one u najužem okruženju, predstavljalo bi nastavak početka puta, koji je sam po sebi već bio ispravan, samo pogrešno protumačen od nas samih.
Naučimo stvoriti sebe usavršavajući čvrste temelje, umetnošću!Umetnošću življenja.Napravimo od svog života remek delo!Uložimo u njega napore, kreativnost i marljivi rad!Marljivost zlata vredi.Nije pohlepa, ni mržnja, ni zavist, najveći čovekov neprijatelj.Lenjost jeste.Promenimo to!Nemajmo neprijatelja!Odlučimo se na promenu zvanu radost, uspeh, zadovoljstvo, ispunjenost, ljubav!Neka su nam to 'najbolji prijatelji'!Uložimo sebe u delo zvano život!
'Goli' i praznih šaka, posedujemo samo dve stvari: život i danas.Na njima ne piše naše ime, nismo ih dobili potpisujući ugovore, nismo ih platili novcem, a ipak je to sve što suštinski posedujemo.Sutra će biti danas, ali i juče je to nekada bilo.Jedino danas jeste sada, ovde.Gle, i mi smo sada, ovde!Sada, nemamo sutra.Sada, nemamo juče.Sada imamo danas.
Inspiraciju za danas potražimo!Doživimo je!Nadjimo vremena da je, šetajući ulicom, osetimo u očima, na licima i u manirima 'običnih ljudi', koji su obični samo u prvi mah, u momentima mimoilaženja i pripadnosti kategorizovanoj nekolicini ljudi koje trenutno posmatramo tragajući.Odbacimo generalizaciju i predrasude, jer 'običan čovek' predstavlja sve osim običnosti.
Svaki čovek je život, svaki život je priča, svaka priča je vredna 'čitanja' i poštovanja, poštovanje donosi ispunjenost, a nakon nje može uslediti samo zadovoljstvo.Divnog li putokaza: čovek, život, priča, poštovanje, ispunjenost, zadovoljstvo?Preostaju još radost i ljubav, koji su na jednom takvom putu neizbežni domaćini.
Podjimo na počinak svake večeri, okruženi 'najboljim prijateljima'!
Stvorimo umetnost!
Živimo!
Danas!

CENA KOJU PRIHVATAM !

Po ko zna koji put se osećam usamljeno.Iako spadam u osobe koje su srećne, zadovoljne i ispunjene u svakom trenutku samoće, vremena koje trošim u razgovoru sa sobom, dešava se da se osećam usamljeno u drugom pogledu.Osećam da su moje misli te koje su usamljene.Za dvadeset, i nesto sitno godina, nisam uspela da upoznam osobu bar u nekom pogledu sličnu sebi.Sličnu, ne po fizičkim karakteristikama, vrlinama ili manama, već pogledima na ovaj predivni svet koji nas okružuje.Šta god se u mom malom svetu dogodilo do sada, uvek ću smatrati da je taj ’mali’ svet predivan na neki šašav način.Na svim nelagodama, ciglice su se slagale nekad sporo nekad nesto brže, ali su na kraju izgradile mene.Ja sam one i one čine mene.Nisu se sve vezivale nelagodama, mada je i takvih značajan broj.Dosta njih se zahvaljujući tim nelagodama vezalo i na neki drugačiji način.Vezale su se ljubavlju, samozadovoljstvom, ispunjenošću, pozitivnom čežnjom.I sve dok sam svesna tih činjenica, sve je u redu...ali nekada se ta misao zagubi u prostranstvu sadašnjih dešavanja i trenutnih padova raspoloženja.Trudim se da sagledam osećaje i misli iz perspektive osobe koja se protivi svim negativnim razmišljanjima, ali to je to, kada si tužan, tužan si i dok sam ne odlučis da ne budeš vise tužan, nema te reči koja bi to promenila.Dosta vremena sam provela u delu moje ’gradjevine’ u kome nije bilo mesta za nesigurnost u vezi radosti i zadovoljstva, jer su moje misli nadjačavale sve nedoumice.Trenutno se nalazim na samo korak do napuštanja tog dela ’doma’.Ove reči na tamnoj pozadini su te koje će mi pomoći da do toga ne dodje.One ukazuju na činjenice i otvaraju sfere pozitive za koje uvek ima mesta.Stigla sam do 277. reči i već smatram da do ovakvog razmišljanja nije ni trebalo da dodje.
Zaključak je sledeći: moje misli nisu postale slabije, već je spoljašnji uticaj postao snažniji.Sve to treba posmatrati kao način za novu obnovu, ne iz korena nego kao nadogradnju, jer uvek možemo biti snažniji, hrabriji i istrajniji.Treba poći od misli da smo ono sto želimo da budemo i da sve sto nam se dešava možemo da kontrolišemo.Odluka je jedina stvar koja nam je potrebna.Motivacija je ono što treba da nam pomogne da u odluci istrajemo, a ne nešto što treba da nas dovede do same odluke.Odluka treba biti instiktivna i naš primarni odbrambeni sistem.
Inspirativni ljudi u našem najužem okruženju, sopstvena kreativnost (materijalna ili duhovna), duh života u svim živim bićima i njegova lepota, mesec neobične boje na noćnom nebu bez oblaka , sunčeva svetlost i toplina, osmeh neznanog prolaznika, znaci poštovanja i bontona, su izvor motivacije za ostvareno juče, za pozitivno danas i obećavajuće sutra.

Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZDRAVLJE, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja RADOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja LJUBAV, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja BEZBRIŽNOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ZADOVOLJSTVO, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja ISPUNJENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja OSTVARENOST, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja PRUŽANJE RUKE DRUGOME, PRIHVATAM JE!
Ako je cena pozitivnog razmišljanja pre svega MIR, PRIHVATAM JE!

Pozitiva je odnela još jednu pobedu u nizu, a moje sadašnje misli šaljem na čuvanje u srca koja od mog razdvajaju zamišljene linije na kartama, ali ona zapravo kucaju unutar mog, jednako snazno i u istom ritmu.

SREDA VIŠE NIJE NJIHOV DAN

...Nismo mi ti koji pišu stranice dnevnika sa našim imenom...Život ih piše...ali našim perom, našim delima, rečima, mišlju...Ispisuju se strane...Neke su čitke, vedre, sa ćoškovima ukrašenim cvetićima ili pak srculencima...neke su umrljane kapljicom od kafe, koja je nemarno prolivena baš u trenutku kada smo naglo pohitali da nazovemo najboljeg prijatelja da mu kažemo šta nam je taj i taj rekao tog i tog dana...Možda...možda je to kapljica suze... ima i takvih strana...Ali...sve su one naše...samo naše, deo nas i svega što nas čini upravo takvima kakvi i jesmo...Samo misli, reči, slova, zvuci...i ono što je u srcima onih koji za nama ostaju...

Baš njih...A mora se priznati...ima ih svakojakih...Večitih pozitivaca (koji svojim neumesnim nametanjem vedrine umeju da pomute naše realne poglede na svet)...pa kao i u svakoj krajnosti, ima i pravih mrguda (ti znaju kako da ’ulepšaju’ dan)...tu i tamo dođu i oni ’kameleoni’ kojima je sve ravno...Prošeta kroz naše ’papire’ i koja skitnica, koja je čisto iz radoznalosti htela da vidi šta se to ovde zbiva...
Ali najvredniji pomena su oni, navodni ’skrivači’ koje pronalazimo pa gubimo, imamo pa nam fale...Sakriju se oni u sred srede tako da su jednako udaljeni i od početka i od kraja...Biva nam najteže kada nisu tu, a njihovo prisustvo se ne da opisati...E na njih vredi ’potrošiti’ i koju stranu više...jer koliko god ih poznajemo uvek možemo dokučiti neku novu radost, neku tajnu više...

Al’ ne volem...baš ne volem...što upravo te strane s njihovim likom najčešće ’čitamo’ i kao da svakim čitanjem gubimo deo...slovo po slovo se briše...nedostaju reči...zaboravljamo sreću koju nose sa sobom i tonemo...što vise napora ulažemo da se prisetimo...slika je mutnija...dok ne stignemo do kraja na kome ne piše čak ni ’kraj’...To je trenutak kada skrivači postaju ’odžačari’...umrljani prašinom i čađi sadašnjeg vremena i nekih novih, drugačijih lica...
...I dalje su oni tu, ali ’sreda više nije njihov dan’...sada su ili na vrhu ili na dnu...

UVERTIRA

...Danas sam odlučila da , konačno napravim blog.Razmišljajući o manjku vremena za pisanje klasičnog dnevnika, odluka je pala.
Kao osoba koja vreme provodi razmišljajuci o ljudima i njihovim odnosima, o činjenicama koje nas povezuju koliko i razdvajaju, o svetu i dešavanjima u njemu, o promenljivosti tla sadašnjice koja uzrokuje nesigurnost naših planova i želja, ovo je savršen način da svoja razmišljanja podelim kako sa drugima tako i sama sa sobom dajući im pečat stvarnog postojanja.Ona sada prestaju biti samo deo mene, ona postaju na neki način 'svoja'.
Ovo je, istovremeno, odavanje počasti osobama koje su prošle, a i onima koji su i dalje deo mog života.Neka imena neće biti spomenuta, ali će se lica skrivati iza slova i tačaka svakog post-a, jer su mnoge osobe zaslužne za moja sadašnja uverenja i one su na neki način stvorile osobu koja bitiše unutar ovog tela.Hvala im na tome, jer danas mogu reći da volim ono što jesam, i da nastojim iz dana u dan samo da postanem još bolji čovek.
...'Putopisi razigranog srca'?
Te tri reči govore o meni i mom životu, svemu što se o njemu i treba znati.Moje razigrano srce je posetilo mnoge oblake mašte i brojne trotoare realnosti, ali je spremno i da rečju okupa svoja osećanja i podeli ih s drugim srcima.
Budite otvoreni za nove poglede na svet, na ljude i na život.Poštujte dobro u sebi i u drugima.
Namaste!